Praznici „San Migel“ (svetog Mihajla)

Ove praznici traju oko nedelju dana, poklapajući se sa 29. septembrom koji je glavni praznik Svetog Mihajla, pokrovitelja Ajljona. Sada živim u Barseloni i radim u to vreme, tako da ne mogu da idem, ali kada dođe dan, uvek se sećam svog detinjstva i mladosti na praznicima Ajljona i dopuštam mašti da me na trenutak preveze do mog sela i mogu da vam kažem šta smo radili:

Mladi u selu u grupama prijatelja imali su mesec dana da pripreme „penju“ koja se sastojala od pripreme mesta za žurke.

Proveli smo tamo svako popodne slikajući i ukrašavajući ovo mesto, ali najvažnija stvar bila je prilika da se sretnemo i zabavimo radeći nešto zajedno. Kad je došlo vreme za praznike, svaka „penja“ je imala grupu prijatelja koji su svoje prostorije pripremili najbolje što mogu i organizovano je takmičenje u kome se vidi koja je „penja“ najatraktivnija od svih. Sada mislim da najvažnija stvar nije bila sama nagrada, ne sećam se da je naša „penja“ ikad pobedila, ali nam je ovaj praznik davao dovoljno motivacije da želimo da damo sve od sebe.

Praznik je počeo paradom plutanja sa kraljicom i deverušama, koje su, naravno, bile najlepše devojke u selu. Potom je gospodin gradonačelnik održao svoj govor rekavši da započinje, još jednu godinu, praznik našeg pokrovitelja, Svetog Mihajla.

Niko ga nije propustio. Od najmlađih do najstarijih svi smo oduševljeno slušali one reči koje su značile da su se svi pridružili još jednu godinu u praznicima našeg sela. Kada je završio govor, muzika je započela na trgu i svi tamo su počeli da plešu uz slatki zvuk te muzike koje se i danas sećam: one „hote“ novog minstrelskog majstora, koje toliko volim i još uvek sa vremena na vreme slušam kod kuće. Prešli smo iz penje u penju da vidimo kako su je ukrašavali i pili smo ukusnu limunadu koju je svaka penja spremala i koja je imala svoj poseban ukus, zavisno od mesta gde je napravljena.

Ti su dani bili puni radosti i užurbanosti, i imam drage uspomene na njih. Ljudi su pili previše, ali to je bilo popravljeno malo spavanjem i tada su sledećeg jutra bili spremni za početak drugog dana svečanosti. Muzičari i mladići sela, svirajući muziku za ulične marševe, običavali su da idu od kuće do kuće gde je bila neka devojka koja je tada izlazila na balkon da ih gleda.

A borba sa bikovima nije mogla da propusti. Znam da neki ne vole borbu sa bikovima, jer smatraju da to uključuje okrutnost prema životinjama. Lično, ne volim da gledam smrt bika. Međutim imam sećanja na prazničnu atmosferu i muziku koja se tamo svirala.

Još jedna zanimljiva stvar koju smo radili bilo je da se takmičimo i učestvujemo u aktivnostima. U selu je bilo nešto za svakoga, od najmlađih do najstarijih, svi su mogli da učestvuju. Jedna od aktivnosti sastojala se u pokušaju punjenja korpe sa više krompira od svojih protivnika, morali smo da trčimo od jedne do druge strane sa vezanim nogama.

Bila su takmičenja poput tipičnih plesnih takmičenja: pasodoble, tango i naravno, hota. Bilo je čak i takmičenje sile u kome su dve ekipe vukle konopac na suprotnim krajevima da bi videle koja ekipa može da donesu konopac na drugu stranu. Bila je to, sve u svemu, divna nedelja za sve.

Noćna zabava morala je da bude prisutna, u kojoj su grupe od nekoliko ljudi običavale da plešu na seoskom trgu i u seoskoj plesnoj dvorani.

Drugi praznik koji treba da pomenem i koji ima sve veći značaj je praznik Srednjovekovnog Ajlona. Održava se poslednjeg vikenda u julu. Prvi put je održan 1997. godine, a svake godine, kao i ljudi iz sela, sve veći broj posetilaca dolazi iz obližnjih gradova i iz svih krajeva. U početku je ovaj praznik trajao samo jedan dan, ali zbog ogromnog učešća, sada traje dva dana koja su subota i nedelja.

Svi ljudi u mestu i svi drugi koji bi to voleli, oblače se kao što bi se oblačili u 15. veku. Mogu da se vide konjanici sa svojim konjima, dame plemenitog rođenja, prosjaci, monasi, mavri i hrišćani i bezbrojni likovi koji čekaju dolazak kralja Dona Huana 2. i glavnog plemića Kastilje, dona Alvara de Lune. Dok se čeka tako važne likove, može da se uživa u rečima pripovedača koji priča o donu Alvaru de Luni od kada je stigao u naše selo, do njegove proterivanja i tragične smrti.

O tome možete da saznate više na ovoj veb stranici, kada pričam o istoriji Ajljona. Takođe može da se uživa u šetnji tržnicom na kojoj mogu da se vide zanatlije, oblikovanje gline, rezbarenje drveta ili duvanje stakla, a bezbrojni štandovi na kojima može da se nađe bilo šta od odeće iz tog perioda, oklopa i ukrasa poput ivica čipke stručnim rukama, kao što možete da videte na fotografijama koje prilažem.

Popodne može da se uživa u koncertima, slušajući drevnu i renesansnu muziku, a noću je nestala sva veštačka rasveta i umesto toga, baklje iz tog perioda osvetljavaju ulice. Selo uzima poseban izgled, izgleda kao pravo srednjovekovno selo. Koncerti keltske ili narodne muzike daju završni srednjovekovni dodir selu.