Ajljon je proglašen nacionalnim, istorijskim i umetničkim interesovanjem dekretom 1201/73 19. maja i osvojio je razne nagrade, uključujući i prvu nagradu na takmičenju za lepa sela 1973. godine, a plasiran je na nacionalno takmičenje skoro osvojivši prvu nagradu 1974. godine.

Kao urođenica iz Ajljona, mogu da vam preporučim sledeću rutu kada budete posetili selo: pređite rimski kameni most preko reke Agiseho i naći ćete se pred tvrdim vratima, koja izgledaju kao da su napravljena za vreme rata i koja su bila ulaz u zamak. Danas ih stanovnici sela zovu „El Arko“ (Luk) i glavni je ulaz u selo.

Tada se ispred vas nalazi palata Huana Kontrerasa. Čini se da je ovaj lik, koji je na kraju došao da živi u Ajljonu, bio jedan od najvažnijih gradskih većnika Segovije i bio je prisutan na krunisanju kraljice İzabele Katoličke koja je održana u atrijumu Svetog Mihajla 13. decembra 1497. Palata ima impresivnu fasadu izabelinskog stila. Unutra mogu da se vide različiti stilovi oplata koji su održavani u besprekornom stanju. Postoji reprodukcija ove zgrade u „El Poble Espanjol“-u na Monžuiku. 

Šetajući nekoliko minuta od palate Huana Kontrerasa, na kraju uske ulice, pojavljuje se otvoreni, dobro osvetljeni prostor koji se zove „Plaza Major“ (Glavni trg). To je velelepni srednjovekovni trg sa starinskim drvenim kolonadama, a u pozadini stoji Gradska većnica, koja je naizgled bila prva palata u vlasništvu markiza De Viljene čiji grbovi mogu da se vide na fasadi. Predan je Ajljonskom savetu oko 1620. godine. Neposredno pored njega nalazi se crkva Svetog Mihajla sa rimskom apsidalnom kapelom koja verovatno datuje iz 13. veka i na fasadi ima grba porodice Kontreras. İma veličanstven ulaz i unutra leže grobovi plemića.

Hodajući preko trga, skrećući levo, ispred crkve Svetog Mihajla, stoji „Kasa de la Tore“ (Kuća tornja). Najstarija je zgrada u selu i služila je kao štab španske civilne garde. Sada obnovljena, prizemlje je zauzela Segovijanska banka, a na gornjem spratu nalazi se dom penzionera. Ova zgrada je takođe reprodukovana u „El Poble Espanjol“-u u Barseloni.

Nastavljajući šetnju ulicom „Pozo“, možemo da vidimo palatansku kuću biskupa koji je poznat kao Veljosiljo, koja datuje iz 16. veka. İma unutrašnju terasu, kameno stepenište i obložene obloge, a grb porodice Veljosiljo ukrašava vrata i svaki od prozora i balkona.

Don Fernando de Veljosiljo je učestvovao na Tridentskom saboru 18. januara 1562. godine kao teolog, a kasnije ga je kralj Filip 2. imenovao savetnikom kao nagrada za njegov rad. 1566. godine imenovan je biskupom i gospodarom Luga.

Šetajući desnom stranom Glavnog trga, na uglu ulice Paral, nalazi se palata za koju se kaže da je pripadala carici Eugeniji iz Montiha. Grb pripada porodici Portokarero, a ispred zgrade, na trgu „Anhel del Alkazar“, nalazi se parohijska crkva „Santa Marija la Major“.

Hodajući od crkve „Santa Marija la Major“, u ulici Doktora Tapije, postoji još jedna stara kuća koju svi zovu „orlovska kuća“ zbog grba na zidu.

Šetajući ulicom Doktora Tapije, malo posle orlovske kuće, uskom ulicom, pojavljuje se u svom sjaju „La Martina“, kameni toranj sa pripadajućim bočnim zidovima, koji se nalazi na ivici zida koji gleda na selo, i koji je za koje se kažu da su ostaci palate Don Alvara de Lune.

Veliki zid zvan „Los Paredones“ takođe ostaje kao jedna od moštiju arapske okupacije u 18. veku. İzgrađen kao debeli blok, učvrštio je brdo zamka. Smatra se da su odatle uzeli kamenje korišćeno za izgradnju zidova koji su okruživali selo. Još uvek ima puno ostataka zida poput onih na aleji „Paseo de los Adarves“ i na putu CL-110.

Hodajući dalje, na kraju ulice Doktora Tapije stoji stari manastir Bezgrešnog začeća koji je osnovao markiz De Viljena. U poslednje vreme, časne sestre su posetile mesto u posetiocima sela, ali između 1940-ih i 1980-ih, ovo mesto je funkcionisalo kao škola. Tamo su se školovali mnogi učenici, previše brojni da bismo ih spomenuli, uključujući mene, vašeg vodiča; i naša sećanja iz detinjstva nostalgično nas vode tamo kada se sećamo sestre Tereze, sestre Anuncije, sestre Purifikadore, sestre Depuradore i gospođice Garaj, koju smo mi svi voleli, i koja nas je učila, kao što je dobro rekla, da budemo ljudi.

Kao deo manastira nalazi se crkva, unutar koje se nalazi prelepa statua Bezgrešnog začeća, koju je Alonso Kano napravio.

İzvan sela, pored puta SG-945, nalazi se manastir svetog Franje koji je danas poznat kao „El Ekskonvento“ (Stari manastir).

Ako pobožna tradicija kaže da je ovu svetu kuću osnovao anđeoski patrijarhalni Franja Asiški, i ako bi nam istorija verovala da je budući kralj Aragona, don Fernando de Antekera, gospodar Ajljona, ovde ostao kao gost u leto 1411. godine. dok je Kraljevski sud ostao u ovom selu i ako je ovaj manastir posetio popularni dominikanac iz Valensije, Sveti Visent Ferer, gde su se nesumnjivo održavale važne konferencije i ako unutar tih zidova večno spavaju dame i gospoda plemenite krvi kao što su porodica Daza, porodica Veljosiljo i porodica Pačeko i ne manje važne porodice Čaves i Teminjo ili čak sam grof od San Esteban de Gormaza, ne možete da dobrovoljno zaboravite da posetite ovaj istorijski i monumentalni dragulj.

İako su reformisti prošlog veka svojim konfiskacijama, uzvikivanjima i pljačkama oskrnavili ovo sveto mesto, ono i dalje stoji, pokazujući statično veličanstvo svoje „Espadanje“ (konstrukcija koju je franjevačka tradicija nametnula, sa retkim izuzecima, kako bi se odmakala od ostenje koja je značila zvonik u franjevačkim zajednicama), zvonika koji gleda u nebo, klasičnih uzdignutih reljefa evanđelista, grbova i kamenog kipa svetog Franje.

Nekretninu „El Ekskonvento“-a je u mom detinjstvu posedovao Hulio Monteho i tamo smo se igrali, malo svesni njegove velike istorijske važnosti. Kasnije je prodat poznatom doktoru koji ga je reformisao. İ dalje je njegovo vlasništvo i sada je zatvoreno za javnost. Svake godine, 3. maja, na dan Krsta, stanovnici sela kreću na hram fasade „El Ekskonvento“-a i tamo organizuju festival u kome svi učestvuju, od najmlađih do najstarijih, i na ovaj način se tradicija održava živom i prenosi se sa roditelja na decu. To je njihov način da ponovo ožive taj sjajan period istorije Ajljona. Danas funkcioniše kao ugostiteljska ustanova.