Kada budete posetili Ajljon, osetićete kao da ste uli u pun sjaj srednjovekovnog sveta i dovoljno smeno, selo odrava taj iv duh usred modernih vremena. Jednostavnost koju ljudi iz Ajljona imaju i, pre svega, njihova vedrina, najbolja su terapija za posetioce koji ele da zaborave sve tenzije i probleme naeg sveta. Oni od vas koji vole umetnost ispunjeni su kulturom i, istovremeno, onim posebnim mirom zbog kojeg se osećate tako dobro.
Ajljon je proglaen nacionalnim, istorijskim i umetničkim interesovanjem dekretom 1201/73 19. maja i osvojio je razne nagrade, uključujući i prvu nagradu na takmičenju za lepa sela 1973. godine, a plasiran je na nacionalno takmičenje skoro osvojivi prvu nagradu 1974. godine.
Kao urođenica iz Ajljona, mogu da vam preporučim sledeću rutu kada budete posetili selo: pređite rimski kameni most preko reke Agiseho i naći ćete se pred tvrdim vratima, koja izgledaju kao da su napravljena za vreme rata i koja su bila ulaz u zamak. Danas ih stanovnici sela zovu „El Arko (Luk) i glavni je ulaz u selo.
Tada se ispred vas nalazi palata Huana Kontrerasa. Čini se da je ovaj lik, koji je na kraju doao da ivi u Ajljonu, bio jedan od najvanijih gradskih većnika Segovije i bio je prisutan na krunisanju kraljice İzabele Katoličke koja je odrana u atrijumu Svetog Mihajla 13. decembra 1497. Palata ima impresivnu fasadu izabelinskog stila. Unutra mogu da se vide različiti stilovi oplata koji su odravani u besprekornom stanju. Postoji reprodukcija ove zgrade u „El Poble Espanjol-u na Monuiku.
etajući nekoliko minuta od palate Huana Kontrerasa, na kraju uske ulice, pojavljuje se otvoreni, dobro osvetljeni prostor koji se zove „Plaza Major (Glavni trg). To je velelepni srednjovekovni trg sa starinskim drvenim kolonadama, a u pozadini stoji Gradska većnica, koja je naizgled bila prva palata u vlasnitvu markiza De Viljene čiji grbovi mogu da se vide na fasadi. Predan je Ajljonskom savetu oko 1620. godine. Neposredno pored njega nalazi se crkva Svetog Mihajla sa rimskom apsidalnom kapelom koja verovatno datuje iz 13. veka i na fasadi ima grba porodice Kontreras. İma veličanstven ulaz i unutra lee grobovi plemića.
Hodajući preko trga, skrećući levo, ispred crkve Svetog Mihajla, stoji „Kasa de la Tore (Kuća tornja). Najstarija je zgrada u selu i sluila je kao tab panske civilne garde. Sada obnovljena, prizemlje je zauzela Segovijanska banka, a na gornjem spratu nalazi se dom penzionera. Ova zgrada je takođe reprodukovana u „El Poble Espanjol-u u Barseloni.
Nastavljajući etnju ulicom „Pozo, moemo da vidimo palatansku kuću biskupa koji je poznat kao Veljosiljo, koja datuje iz 16. veka. İma unutranju terasu, kameno stepenite i obloene obloge, a grb porodice Veljosiljo ukraava vrata i svaki od prozora i balkona.
Don Fernando de Veljosiljo je učestvovao na Tridentskom saboru 18. januara 1562. godine kao teolog, a kasnije ga je kralj Filip 2. imenovao savetnikom kao nagrada za njegov rad. 1566. godine imenovan je biskupom i gospodarom Luga.
etajući desnom stranom Glavnog trga, na uglu ulice Paral, nalazi se palata za koju se kae da je pripadala carici Eugeniji iz Montiha. Grb pripada porodici Portokarero, a ispred zgrade, na trgu „Anhel del Alkazar, nalazi se parohijska crkva „Santa Marija la Major.
Hodajući od crkve „Santa Marija la Major, u ulici Doktora Tapije, postoji jo jedna stara kuća koju svi zovu „orlovska kuća zbog grba na zidu.
etajući ulicom Doktora Tapije, malo posle orlovske kuće, uskom ulicom, pojavljuje se u svom sjaju „La Martina, kameni toranj sa pripadajućim bočnim zidovima, koji se nalazi na ivici zida koji gleda na selo, i koji je za koje se kau da su ostaci palate Don Alvara de Lune.
Tokom dana, ovaj toranj izgleda graciozno i elegantno kao da vreme nije prolo kroz njega. Do njega moete da dođete iz mnogih drugih uskih ulica, ali moete da ga jasnije videte odavde.
Danas, oko dvanaest sati, „La Martina nastavlja da obavlja svoju funkciju najave podneva uz zvonjenje zvona, ba kao to je davno podsetila radnike na poljima, da je dolo vreme da izgovore molitvu Anđeo Gospodnji. Noću, kada nad selom vladaju tiina i tama, „La Martina se transformie i ono to na dnevnoj svetlosti izgleda kao graciozan i elegantan toranj, sada izgleda kao ogromna sova, koja ičekuje nad svojim voljenim selom poput neumornog straara.
Veliki zid zvan „Los Paredones takođe ostaje kao jedna od motiju arapske okupacije u 18. veku. İzgrađen kao debeli blok, učvrtio je brdo zamka. Smatra se da su odatle uzeli kamenje korićeno za izgradnju zidova koji su okruivali selo. Jo uvek ima puno ostataka zida poput onih na aleji „Paseo de los Adarves i na putu CL-110.
Hodajući dalje, na kraju ulice Doktora Tapije stoji stari manastir Bezgrenog začeća koji je osnovao markiz De Viljena. U poslednje vreme, časne sestre su posetile mesto u posetiocima sela, ali između 1940-ih i 1980-ih, ovo mesto je funkcionisalo kao kola. Tamo su se kolovali mnogi učenici, previe brojni da bismo ih spomenuli, uključujući mene, vaeg vodiča; i naa sećanja iz detinjstva nostalgično nas vode tamo kada se sećamo sestre Tereze, sestre Anuncije, sestre Purifikadore, sestre Depuradore i gospođice Garaj, koju smo mi svi voleli, i koja nas je učila, kao to je dobro rekla, da budemo ljudi.
Kao deo manastira nalazi se crkva, unutar koje se nalazi prelepa statua Bezgrenog začeća, koju je Alonso Kano napravio.
İzvan sela, pored puta SG-945, nalazi se manastir svetog Franje koji je danas poznat kao
„El Ekskonvento (Stari manastir).
Ako pobona tradicija kae da je ovu svetu kuću osnovao anđeoski patrijarhalni Franja Asiki, i ako bi nam istorija verovala da je budući kralj Aragona, don Fernando de Antekera, gospodar Ajljona, ovde ostao kao gost u leto 1411. godine. dok je Kraljevski sud ostao u ovom selu i ako je ovaj manastir posetio popularni dominikanac iz Valensije, Sveti Visent Ferer, gde su se nesumnjivo odravale vane konferencije i ako unutar tih zidova večno spavaju dame i gospoda plemenite krvi kao to su porodica Daza, porodica Veljosiljo i porodica Pačeko i ne manje vane porodice Čaves i Teminjo ili čak sam grof od San Esteban de Gormaza, ne moete da dobrovoljno zaboravite da posetite ovaj istorijski i monumentalni dragulj.
İako su reformisti prolog veka svojim konfiskacijama, uzvikivanjima i pljačkama oskrnavili ovo sveto mesto, ono i dalje stoji, pokazujući statično veličanstvo svoje „Espadanje (konstrukcija koju je franjevačka tradicija nametnula, sa retkim izuzecima, kako bi se odmakala od ostenje koja je značila zvonik u franjevačkim zajednicama), zvonika koji gleda u nebo, klasičnih uzdignutih reljefa evanđelista, grbova i kamenog kipa svetog Franje.
Nekretninu „El Ekskonvento-a je u mom detinjstvu posedovao Hulio Monteho i tamo smo se igrali, malo svesni njegove velike istorijske vanosti. Kasnije je prodat poznatom doktoru koji ga je reformisao. İ dalje je njegovo vlasnitvo i sada je zatvoreno za javnost. Svake godine, 3. maja, na dan Krsta, stanovnici sela kreću na hram fasade „El Ekskonvento-a i tamo organizuju festival u kome svi učestvuju, od najmlađih do najstarijih, i na ovaj način se tradicija odrava ivom i prenosi se sa roditelja na decu. To je njihov način da ponovo oive taj sjajan period istorije Ajljona. Danas funkcionie kao ugostiteljska ustanova.